Gvido Tartalja

Гвидо Тартаља (Загреб, 25. јануар 1899 — Београд, 29. децембар 1984) био је српски књижевник, песник, преводилац ,

Чувен по својим књигама за децу, често називан »Змајем савремене српске књижевности за децу« . Објавио је преко 30 књига, међу којима и »Песма и град«, »Лирика«, »Зачарани круг«, »Срмена у граду птица«, песме за децу: »Оживела цртанка«, »Шта месеци причају«, »Од облака до маслачка«, »Дедин шешир и ветар« итд.

Рођен је у Загребу, потом је основну и средњу школу завршио у Сплиту. После положене велике матуре 1916. године радио је као хемичар асистент у једној фабрици. Дошао је 1920. године у Београд на студије права и дипломирао је Правни факултет у Београду 1923. године. Књижевношћу је почео да се бави 1917. године. Сарађивао је у великом броју књижевних и других публикација. Током 1921. године сарађивао је у Српском књижевном гласнику и „Мисли“. У периоду између 1920. и 1930. године Гвидо Тартаља је пратио збивања у савременој италијанској књижевности и објавио је велики број прилога, превода и приказа.

По сопственим речима на њега су имали утицаја Владимир Назор као лирски песник и Јован Јовановић Змај као дечји песник, а извесног утицаја је имао и Тин Ујевић кога је слушао 1919. у Сплиту како чита своје песме.

Од завршетка Првог светског рата скрасио се у Београду. Као Србин католик славио је католички Божић. Био је запослен пре Другог светског рата у Народној банци у Београду. По завршетку Другог светског рата посветио се сав култури и радио у издавачком предузећу Просвета, где је као уредник приређивао дела Иве Ћипика, Змајеве песме, путописе Мике Аласа итд. Његова књига „Колико је тежак сан“ била је школска лектира и имала је највише издања и тираж од преко 150 хиљада примерака.

Тартаља спада у ред оних наших књижевника који искрено воле децу, разумеју дечју душу и дају своје драгоцене прилоге нашој младој послератној дечјој литератури. Био је изузетно плодан и свестран дечји писац који је не само писао књиге, већ свакодневно објављивао литерарне написе у новинама. Давао је пре свега у београдској "Правди" песме и забавне прилоге (попут ребуса), изводио радио-журнале за децу на Радио Београду, отварао изложбе дечјих и деце сликара и друго. Добио је 1960. награду „Младо поколење“ за животно књижевно дело намењено деци. Добитник је Повеље Змајевих дечјих игара 1978. године .

Током 15. и 17. фебруара 1980. био је гост Другог програма Радио Београда у емисији коју је водио Милош Јевтић.

Његов рођени брат био је сликар Марино Тартаља, а син професор књижевности Иво Тартаља.

• Народна енциклопедија, Ст. Станојевић, Загреб, 1925.- 1929.
• др Драшко Ређеп, Енциклопедија Југославије, ЈЛЗ Загреб 1971. том pp. 8 320.

• Ризница српска - Гвидо Тартаља
• Предраг Спасојевић: Гвидо Тартаља