Đuran Kovačević

Đuran Kovačević (Bukovača, Bosanski Petrovac, 18. april 1916 — Beograd, 2007), učesnik Narodnooslobodilačke borbe, general-major i Narodni heroj Jugoslavije.

Još kao dječak, od 12 godina, počeo je da radi u pilani i na drugim šumskim poslovima.

Odmah po otpočinjanju Aprislkog rata, 1941. godine, stupio je u vojsku. Kapitulacija Jugoslovenske kraljevske vojske, 17. aprila 1941. godine, zatekla ga je u Mladenovcu. Pošto je odbio da se preda okupatoru i ode u zarobljeništvo, zaputio se pješke u rodni kraj.

Učesnik je Narodnooslobodilačke borbe od 27. jula 1941. godine. Najpre se borio u Bataljonu „Sloboda“ Šekovačkog odreda, decembra 1941. godine je bio u Prvoj četi Udarnog bataljona Bosanske krajine, a zatim u Trećoj krajiškoj udarnoj brigadi.

Učestvovao je u mnogim borbama i više puta se isticao hrabrošću. Avgusta 1941. godine, je s jednim omladincem preneo rezervnu mitraljesku cev sa Stražbenice na Oštrelj, vešto se probijajući kroz neprijateljske položaje. Početkom 1942. godine učestvovao je u razoružavanju četnika i u prvom napadu na Italijane u Koluniću i Medenom Polju. Aprila 1942. na Manjači je izvukao, u vrlo teškim uslovima, ranjenog brata Uroša kroz četničke položaje na slobodnu teritoriju. U leto 1942. godine Đuran je, kao komandir voda, predvodio bombašku grupu na ustaško uporište Sanicu, gde je uništeno nekoliko bunkera i ubijeno oko 20 ustaša. U jesen 1942. u napadu na Vrhpolje opet je predvodio grupu bombaša, koja je napala most na Sani. Tada je sam bacio više od 15 bombi. U borbi na Klokotovcu, iznad Ključa, hrabro se borio protiv Nijemaca sprečavajući ih da prodru na slobodnu teritoriju Sanice, gde je omladina skupljala hranu u tzv „Saničkoj žetvi“.

Krajem 1942. godine, u napadu na Jajce, ponovno je predvodio bombaše, koji su omogućili jedinicama da prodru u grad. I ovom prilikom je bio lakše ranjen, ali je produžio borbu. Nešto kasnije, Đuran je, na čelu svog jurišnog voda, iznad Maslovara razbio grupu od 450 četnika i nanio joj teške gubitke, da bi, već 27. decembra, na planini Borje iznenadio četničku jedinicu i bombama i rafalima je potpuno razbio. Uoči Nove 1943. godine predvodio je bombaše u napadu na Teslić i zauzimanju neprijateljskih bunkera, gde je ponovo bio lakše ranjen.

U borbama tokom Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive, ponovo su došli do izražaji Đuranovi podvizi, a naročito u borbama s Nemcima na Makljenu i na Zelengori, kada je na juriš, sa svojom četom, zauzeo Vis i naterao Nijemce u provaliju. Na Zelengori je ispred Nijemaca izvukao svog ranjenog mitraljesca Milana Rodića.

Na Podgrabu kod Sarajeva, 17. jula 1943. godine, vješto se privukao utvrđenoj zgradi, bacio bombe i prisilio ustaše na predaju. Tada je bio teško ranjen. Noću 16/17. avgusta 1943, iako još nije zalečio rane, sa svojom četom se ubacio u Donji Vakuf i iznutra razbio odbranu grada. I tu je bio lakše ranjen; ali je, uskoro, učestvovao u napadu na Bugojno. Tada je postavljen za komandanta Drugog bataljona Treće krajiške brigade.

Sa svojim bataljonom upao je 10. oktobra 1943. godine u Zenicu i iznenadio Niemce i ustaše. Na čelu svog bataljona, 31. decembra 1943. godine, prodro je u Banja Luku, sve do Kastela i tu bio opkoljen, ali je uspešno izveo proboj, i u borbi prsa u prsa, bio ranjen u glavu. U toku desanta na Drvar, istakao se u borbi u kojoj je Treća krajiška udarna brigada, osiguravajući povlačenje Vrhovnog štaba NOV i POJ iz Drvara, razbila jaku njemačku kolonu.

U toku prodora jedinica NOVJ u Srbiju, 28. avgusta 1944. godine, Đuran je s bataljonom samoinicijativno prešao most na Limu i zauzeo Priboj, a odmah zatim razbio Užičko-zlatiborski četnički korpus i na juriš zauzeo Arilje. U borbama kod Valjeva s dva svoja borca zarobio je 42 četnika. Od posebne važnosti je akcija 11. septembra 1944. godine, kada se Đuran s bataljonom probio na Ravnu goru, razbio osiguranje četničke vrhovne komande Draže Mihailovića, zarobio komoru, arhivu i radio-stanicu „Slobodne jugoslovenske planine“.

Đuran se istako i borbama za oslobođenje Beograda, oktobra 1944. godine, kada je samoinicijativno, sa svojim bataljonom pored Dunava upao u neprijateljsku pozadinu i izišao na Kalemegdan, gde je istakao prelaznu zastavu Treće krajiške udarne brigade, koju je dobio u Bogovađi kod Valjeva, za najuspješnije akcije u Srbiji. U borbama na sremskom frontu je predvodio svoj bataljon u jurišima i probijao se u neprijateljsku pozadinu. Posle oslobođenja Tovarnika, 7. decembra 1944. godine, teško je ranjen u jurišu.

Posle oslobođenja Jugoslavije, Đuran Kovačević je nastavio profesionalnu karijeru u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Bio je komandant Prve proleterske brigade, načelnik Štaba Prve proleterske divizije, komandant 30. pešadijske divizije, komandant divizije KNOJ-a i duže vremena obavljao odgovorne dužnosti u Vojnoj akademiji i Generalštabu JNA. Još u toku rata je završio kurs pri Oficirskoj školi Vrhovnog štaba 1944. godine, posle rata, Višu oficirsku školu u Sovjetskom Savezu, Višu vojnu akademiju i Ratnu školu JNA

Umro je 28. maja 2007. godine u Beogradu. Sahranjen je u Aleji narodnih heroja na Novom groblju.

Nosilac je Partizanske spomenice 1941. godine i više drugih jugoslovenskih odlikovanja, među kojima su - Orden bratstva i jedinstva sa zlatnom zvezdom i Orden partizanske zvezde sa srebrnim vencem.

• "Narodni heroji Jugoslavije". Beograd: Mladost. 1975.