Živan Berisavljević

Glavni urednik znamenite novosadske Tribine mladih (1957–1958), jedan od pokretača Stražilovskih susreta i drugih kulturnih akcija mlade stvaralačke inteligencije svoga vremena.

Od 1955. do 1962. je bio istaknuti rukovodilac organizacije Narodne omladine Novog Sada, Vojvodine, Srbije i Jugoslavije.

Od 1963. do 1967. je bio sekretar Ideološke komisije i član Organizaciono - ­političkog sekretarijata Centralnog komiteta SK Srbije i predsednik Komisije CKSKS za štampu, radio, tv i izdavačku delatnost; sekretar Komisije za reforme SKS (1966 - 1967), a od 1967. do 1971. republički sekretar za obrazovanje, nauku i kulturu.

Kao javni i kulturni delatnik, jedan je od pokretača Festa, Bitefa, Bemusa i Trećeg programa radio Beograda, kao i kulturno­obrazovnih televizijskih serija u funkciji opismenjavanja i obrazovanja odraslih, kao i Kongresa kulturne akcije itd.

Od juna 1972. do februara 1977. je bio savetnik i pomoćnik Saveznog sekretara za inostrane poslove.

Predvodio ili bio zamenik šefa jugoslovenskih delegacija na značajnim međunarodnim konferencijama u sistemu OUN (Prvo specijalno zasedanje NVO za mir i saradnju; UNESCO; UNEP itd.), kao i u Pokretu nesvrstanih (Prva konferencija ministara informacija NZ i dr.).

U ime SFRJ potpisao niz konvencija i programa međudržavne bilateralne saradnje u oblasti kulture, nauke, obrazovanja, informacija i sporta.

Od februara 1977. do jula 1981. je na funkciji ambasadora SFRJ u Velikoj Britaniji, a od 1978. do 1981. i prvi ambasador SFRJ u Republici Irskoj.

Od novembra 1981. pa sve do oktobra 1988. imao je nekoliko značajnih funkcija: član Predsedništva PKSKV, predsednik Skupštine i Saveta Novosadskog univerziteta; predsednik Pokrajinskog i član Saveznog saveta za međunarodne odnose; potpredsednik Glavnog odbora Sterijinog pozorja; član i predsednik Odbora za nagradu AVNOJ­-a; član Saveta časopisa Socijalizam i Međunarodnog okruglog stola Socijalizam i savremenost u Cavtatu; predsednik Saveta časopisa Savremenost; član Upravnog odbora i Saveta Matice srpske; predsednik Lige za mir i ravnopravnost naroda i za međunarodnu saradnju; predsednik Saveta Centra za politička i društvena istraživanja „Stevan Doronjski” itd.

U oktobru 1988, u vreme tzv. „Jogurt revolucije”, podneo ostavku na članstvo u Predsedništvu PKSKV, a potom i na sve javne funkcije, zbog otvorenog sukoba sa politikom Slobodana Miloševića; zbog odlučnog javnog suprotstavljanja toj politici, januara 1989. odlukama PKSKV i CKSKS isključen iz Saveza komunista (statutarna procedura nije završena zbog raspada SKJ); niz godina posle toga javno satanizovan kao „ideološka perjanica vojvođanskog autonomaštva”.

Godine 1990. je osnovao Agenciju MiR („Misli i reči”), koja se do gašenja 2013. bavila izdavaštvom, konsultantskim i posredničkim uslugama i drugim poslovima.

Od novembra 1990. do septembra 2005. je osnivač i predsednik Svenacionalnog demokratskog fronta Vojvodine i Unije socijalista Vojvodine, a od septembra 2005. do njenog zakonskog ukidanja, predsednik Političkog saveta Socijaldemokratske partije Vojvodine. Jedan od pokretača i aktivnih sudeonika četiri Vojvođanske konvencije (VK); kopredsednik koordinacionih odbora Druge (2006) i Treće VK (2006); predsednik Političkog veća Četvrte VK - od juna 2012, član je Saveta i počasni član Vojvođanskog kluba, potpredsenik Saveta za negovanje misaonog nasleđa i manifestacije Dani Radomira Konstantinovića, član/potpredsednik Upravnog odbora Vojvođanske akademije nauka, umetnosti i kulture (VANUK) – od avgusta 2015.

Pored knjiga Kulturna politika kao kulturna akcija, Demokratizacija društva i SKJ i opsežne studije Obrazovanje između prošlosti i budućnosti, objavio brojne članke i rasprave u nizu zbornika, časopisa, listova i radijskih programa u Beogradu i Novom Sadu, u drugim republikama i u inostranstvu.

Od 1960. do 1965. je član uredništva, odnosno glavni urednik časopisa za društvenu kritiku i teoriju Gledišta, u kojima je objavio brojne članke, studije i rasprave, kao i u časopisima Polja, Savremenost (Novi Sad), Pogledi (Sarajevo), Treći program, Pedagoška misao i Socijalizam (Beograd) i drugim. Brojne članke, studije i intervjue objavljivao u Politici, Borbi, Našoj borbi, Danasu i Dnevniku, u drugim dnevnim i nedeljnim listovima u Novom Sadu, Zagrebu, Sarajevu i Podgorici (Komunist, Vreme, NIN, zagrebački nedeljnik Danas, Monitor, Nezavisne, Intervju i dr.), odnosno, na Trećem programu Radio Beograda, u nizu tematskih zbornika, hrestomatija, kao i u elektronskim medijima.

Nosilac je brojnih visokih jugoslovenskih i stranih odlikovanja i javnih priznanja.

Od 1981. živi i radi u Novom Sadu. U formalnoj je penziji od 1991, kao prevremeno penzionisani politikolog.