Quick Facts
Biography
Синиша Николајевић (Пирот, 11. децембар 1914 — околина Шековића, 12. јул 1943), официр Југословенске војске, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
Рођен је 11. децембра 1914. године у Пироту. Његов отац, Стеван, био је професор немачког и латинског језика. Основну школу и гимназију учио је разним местима у Србији. Матурирао је 1933. године у Београду, у Трећој мушкој гимназији. После матуре примљен је у Војну академију, коју је завршио 1936. године. Априлски рат 1941. године затекао га је на месту интендентског поручника Трећег артиљеријског дивизиона у Београду.
Пошто је избегао заробљавање, после капитулације, укључен је у војне формације, које је формирала Влада генерала Милана Недића. Када је у лето 1941. године, с групом официра упућен у Шабац, да потпомогне борбу против партизна, побегао је приликом пута и дошао у Жарково, код сестре. Преко зета, инжењера Василија Ивановића Цилета, секретара Првог рејонског комитета КПЈ, ступио је увезу са партизанима и отишао у Посавски партизански одред.
У Посавском партизанском одреду убрзо му је поверена дужност командира чете у Другом батаљону, а почетком новембра 1941. године је примљен у чланство Комунистичке партије Југославије. После Прве непријатељске офанзиве и повлачења главнине партизанских снага у Санџак, ступио је, у Прву пролетерску ударну бригаду, где је постављен за команданта Треће чете у Шестом београдском батаљону.
Истакао се у многим борбама, које је водила бригада, а приликом заузимања Дувна, августа 1942. године, Београдски батаљон је похваљен од стране Врховног штаба НОП и ДВЈ, а Синиша је постављен за команданта батаљона. Касније се истекао и у нападу на Теслић, 1. и 2. јануара 1943. године. Априла 1943. постављен је за заменика комадната Шесте крајишке ударне бригаде, са којом је учествовао у борбама током Пете непријатељске офанзиве. Маја 1943. године, када су уведени чинови у НОВЈ, добио је чин потпуковника.
Јула 1943. године посављен је за начелника Штаба 17. источнобосанске дивизије и поверен му је задатак да из Шековића, уз помоћ Шесте пролетерске источнобосанске ударне бригаде, пребаци велики број рањеника на Мајевицу. Када је, бригада требало да крене с рањеницима, 12. јула 1943. године, наишла је немачка „Вражја“ дивизија, из правца Тузла-Зворник. Синиша је погинуо, од гранате, у тренутку када је са члановима Штаба бригаде разгледао секцију терена, тражећи најпогодниј пут за извлачење рањеника.
Указом Президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије, 20. децембра 1951. године, проглашен је за народног хероја.
На општини Врачар у Београду, постоји основна школа која носи његово име.