Mihajlo Kelbli

Михајло Келбли (21. фебруар 1930. у Великом Бечкереку) био је српски и југословенски кларинетиста. Уметник, инструменталиста високог нивоа извођачке технике и индивидуалног извођачког профила, признати југословенски педагог.

Михајло Келбли је рођен у Великом Бечкереку 21. фебруара 1930. године од оца Фрање и мајке Милисаве, рођене Петровић. У Зрењанину завршава основну школу и ниже разреде гимназије. По ослобођењу прелази у Нови Сад 1948. године и ту завршавара Трговачку академију.

Музиком се најпре бави као аматер свирајући гитару и саксофон, а професионално школовање на кларинету почео је у класи професора Антона Еберста у Музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду 1949. године. Поред Одсека за кларинет, 1953. године завршава и Наставничко-теоријски одсек са високом оценом.

Студије кларинета уписује 1953. – 1957. године на Музчкој академији . у Београду у класи професора Бруно Бруна Као студент друге године учествује на првом југословенском Такмичењу младих уметника Југославије у Љубљани 1956. године (II награда). Постдипломске студије завршава 26. септембра 1975. године на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професора Бруно Бруна

По завршетку студија постаје први кларинетиста у Камерном оркестру Радио-Новог Сада, а убрзо затим први кларинетиста у оркестру Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. После одслужења војног рока, 1959. године, заснива редовни радни однос првог кларинетисте оркестра ’’Опере Српског народног позоришта у Новом Саду.

Педагошким радом бави се непрекидно од 1960. године до одласка у пензију, 1995. Био је професор кларинета у Средњој музичкој школи Исидор Бајић у Новом Саду и руководилац Дувачког одсека школе од 1973. до 1975. године.

Десетог јануара 1975. године изабран је за наставника кларинета у звању доцента на Академији уметности у Новом Саду (као једини и први дувачки инструмент на Академији), 26. јуна 1980. године прелази у звање ванредног професора, док је за редовног професора изабран 25. јануара 1985. године.

1. За уметнички рад, град Нови Сад му додељује највише признање Октобарску награду 1972. године.
2. За изводење Концерта за кларинет и оркестар, |Рудолфа Бручија 1978. године, Удружење музичких уметника Војводине додељује му награду Исидор Бајић.
3. За трајан допринос развитку музичког живота у САП Војводини, 1979. године Савез удружења музичких педагога Југославије додељује му Диплому почасног чланства.

Концертантну делатност започиње 1960. године као соло-кларинетиста у оркестру Српског народног позоришта-Опера са балетом и Симфонијском оркестру Новосадске филхармоније. Наступа са Новосадском филхармонијом, Новосадским канерним ансамблом, Сарајевском филхармонијом, Прашким Радио-оркестром и Симфонијским оркестром „МАВ“ из Будимпеште.

Гостовао је у свим већим местима Војводине и Југославије: Београд, Загреб, Љубљана, Сарајево, Скопље, Опатија Приштина... Ван граница Југославије: у Мађарској, Италији, Чехословачкој, Румунији и Египту.

Композитор Рудолф Бручи му је посветио Концерт за кларинет и оркестар (22 : 35). Мр Михајло Келбли га је први пут извео 17. фебруара 1971. године у Новом Саду. Исте године концерт је с великим успехом изведен на Југославенској музичкој трибини у Опатији. Следе наступи 1973. године на Опатијској музичкој трибини и на Фестивалу Дани музике у Будви (1974. године), у Херцег Новом 1983.

Јавне наступе овог уваженог уметника музичка критика је запазила, високо оценила и пропратила веома похвалним коментарима.

• Предузеће за израду грамофонских плоча Југотон је 1973. године снимило ЛП плочу на којој је кларинетиста Михајло Келбли бравурозно одсвирао Концерт за кларинет и оркестар Рудолфа Бручијауз пратњу Новосадског камерног оркестра. Дириговао је Маријан Фајдига.
• Иста кућа, Југотон, снимила је и композицију Соната-Торсо за кларинет и клавир (9 : 30) композитора Ивана Ковача, на којој је Михајло Келбли свирао кларинет уз клавирску пратњу Маријана Фајдиге.

• Снимао је за многе радио-станице: Нови Сад, Београд и Љубљанау, као и за ТВ: Нови Сад, Београд, Љубљана, Приштина и Рим.

Михајло Келбли делује у континуитету свих година радног века као један од најистакнутијих југословенскин педагога кларинета.

На почетку педагошке делатности освајали су, прво ученици, потом студенти, бројне дипломе и награде на Војвођанским, Савезним такмичењима и Такмичењима уметника Југославије.

У периоду 1975. – 1979. године, бива члан жирија на Покрајинским и Савезним такмичењима музичких школа 1977, 1979, 1980, 1983. године био је председник жирија на Такмичењу ученика музичких школа и студената Академија, а 1981. године и 1983. године члан зирија на Савезним такмиичењима, члан жирија на Такмичењу уметника Југославије у Загребу 1980.

• Члан Комисијие за концертну делатност при покрајинском Удружењу музичких уметника Војводине.
• Потпредседник Удружења музичких уметника Војводине.
• Члан Комисије Удружења композитора Војводине за стимулацију уметничког стваралаштва.
• Члан радне групе Уметничке комисије Покрајинског савета интересне заједнице културе Војводине.
• Председник Наставно-научног већа Академије уметности - Нови Сад.
• Члан Наставно-научног већа Универзитета.
• Члан комисије за пријем нових кандидата у Удружење музичких уметника Војводине.
• Члан комисије Савеза музичких друштава Војводине.
• Члан Рецензентске групе за награђивање извођења домаћих дела озбиљне музике.
• Председник Комисије за полагање стручних испита за наставнике предмета Дрвени дувачки инструменти у САП Војводини.

• Лексикон југославенске музике, Загреб, 1984, св. I, 414.
• 40 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије) 1937-1977, Универзитет уметности у Београду, Београд, 1977, 93 стр, последипломске студије 112 стр.
• 50 година Фаkултета музичke уметности (Mузичke akадемије), Универзитет уметности, Београд, 1988, 146 стр, последипломске студије 174 стр.

• Бруно Брун

• Све о кларинету Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2013)
• Кларинетиста