Mark Deuze

Марк Деузе је од 1988. до 1992. године студирао журналистику на „Fontys Hogeschool“ у Тилбургу. Од 1992. године студирао је историју и комуникационе студије најприје на Free University of Amsterdam, а касније на „Randse African University“. Године 2002. дипломирао је на Универзитету у Амстердаму, гдје остаје да ради до 2004. године. Као Фулбрајтов стипендиста одлази на Универзитет Јужне Калифорније у Лос Анђелесу. Од 2005. године ради, прво као предавач, а затим као професор на Катедри за телекомуникације на Универзитету Индијана у Блумингтону. Јуна 2013. године, Деузе почиње да ради као професор новинарства на Универзитету у Амстердаму. Од 2007. до 2011. године био је хонорарни професор новинарства и нових медија на Универзитету у Лејдену. Као новинар радио је за „Picture“ у Јужној Африци, те за „De Telegraaf“ у Холандији. Као гостујући професор предавао је у разним школама и одјељењима у области новинарства, комуникација и медија у Холандији, Белгији, Њемачкој, Финској, Норвешкој, Данској, Португалу, Јужној Африци, Аустралији, Новом Зеланду, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама. Преко друштвених мрежа и сајтова као што су „De nieuwe reporter“, као и преко свог блога учествује у медијским дебатама. .

Деузова истраживачка интересовања обухватају културне и технолошке конвенције медијске културе у цјелини и креативне индустрије посебно. То значи да је посебно заинтересован за професионални идентитет људи који раде у медијима – новинарство, рекламирање, односи с јавношћу, филм, радио и телевизија, веб дизајн. Ови стручњаци су најдиректније погођени широким друштвеним трендом културне продукције у којој је разлика између прављења и коришћења медија нестала. Деузе се фокусира на живот потпуно уроњен у медијима, гдје се сва наша искуства ослањају на медије – медијски живот. Марк Деузе сматра да постоје четири врсте онлајн новинарства. Као критеријум за ову подјелу узима два феномена и њихов међусобни однос : уреднички садржај и јавну повезаност уз помоћ веб стране. Уреднички садржај, по њему, дефинисан је као све оно што новинар конструише, створи и публикује на онлајн издању. Мисли се при томе и на писану ријеч, слике, аудио-записе. А под јавном повезаношћу подразумјева јавну комуникацију, која је и слободна или, како он то означава комуникација без формалних препрека у приступу. Онлајн новинарство, према Деузу, има неколико врста организације садржаја на страницама :

• водеће информативне стране,
• индекс и категоријске странице
• метастранице и коментаторске странице
• заједничке странице и странице за дискусију.

Главна заједничка особина ових врста онлајн страница јесте компјутерско окружење и одређеност компјутерским софтверским и хардверским програмима. Нелинеаран стил извјештавања један је од императивних услова доброг онлајн новинарства, сматра Марк Деузе. Поред ове детерминанте наводи и посједовање оригиналног садржаја, који се постиже :

• писањем новинарског текста комбиновањем технике извјештавања и анализе
• коришћењем више извора – у смислу да се лакше може проширити број извора
• упућивањем на тему истраживања кроз линкове и подлинкове.

Сви ови елементи одређују респектабилност онлајн новинарства у свијету културе интернет медија. За писање на вебу велики значај има и разликовање хипертекстуалности онако како је то чинио Марк Деузе. Он разликује двије врсте онлајн хипертекстуалности, зависно од тога на шта упућују. Унутрашњу хипертекстуалност – која не отвара пут до неког новог садржаја већ спирално води до одабраног дјела истог садржаја. Спољна хипертекстуалност – упућује хиперлинковина на неке друге садржаје на вебу. Ова врста примјењује ризомски концепт кретања кроз мрежне текстове и садржаје друге врсте. Ова врста је комплексија и примјењују је само развијенији веб-сајтови. Интерактивност на мрежи доминантан је потенцијал веба. По Марку Деузу, светска мрежа може имати три облика интерактивности :

• навигациону интерактивност
• функционалну интерактивност
• прилагодљиву интерактивност

Навигациони дјелови веб-сајта често су једноставан облик интерактивности. То је двосмјерна активност коју корисник чини уз упуство софтвера или уредника странице. Ове врсте интерактивности имају сви сајтови, јер су саставни дјелови оперативног система компјутера. Функционална интерактивност остварује се преко директних линкова, система огласне табле. Овај облик је врло чест на сајтовима, и поред навигационе интерактивности, чини најразвијеније облике интерактивности. Прилагодњива интерактивност је веома софистицирана. Оне треба да прилагоде свој садржај захтјеву посјетиоца сајта.

Још један ниво интерактивности коју предлаже Марк Деузе је запажајућа интерактивност странице, која се заснива на мјерењу степена посјећености сајта. Анализа и праћење јавног интереса за садржај одређеног сајта подразумјева и мјерење показаног интереса за поједине дјелове онлајн садржаја, конструкцију садржаја сајта у складу са захтјевима, али и подстицај уредника за постављање неких садржаја на сајт у најчешће траженом формату. Један од начина да се оствари оваква анализа јесте праћење адресара посјетиоца текста. Из тог електронског сандучића може се одредити не само колико има посјетилаца, на којим дјеловима сајта се највише задржавају, а гдје најмање. То је снажна и поуздана повратна информација, која омогућава организацију медијског сајта и припрему његовог садржаја у складу са реалним потребама и интересовањима корисника.