peoplepill id: franjo-vulc
FV
Serbia Croatia
4 views today
4 views this week
Franjo Vulč
Slovene politician

Franjo Vulč

The basics

Quick Facts

Intro
Slovene politician
Work field
Gender
Male
Place of birth
Leoben, Leoben District, Styria, Austria
Place of death
Belgrade, Belgrade District, Serbia, Kingdom of Hungary
Age
35 years
The details (from wikipedia)

Biography

Фрањо Вулч (Леобен, 18. април 1891 — Београд, мај 1926), револуционар и политички радник познат под именима „Станко“ и „Владо“.

Биографија

Рођен је 18. априла 1891. године у Леобену, у Штајерској. Године 1989, после смрти родитеља прешао је да живи код стрица Ивана Вулча у град Бовец. После звршетка основне школе, коју је започео у Леобену, а завршио је у Бовецу, учио је трговачки занат. Најпре је током 1905. и 1906. био трговачки помоћник у Горици, а потом од 1906. до 1911. године у Ајдовшчини. Године 1912. је прешао у Трст, где је радио у робној кући „Греинц“.

Током боравка у Ајдовшчини постао је члан Соколског друштва. Тада је почео и да се занима за национални револуционарни покрет. Године 1913. је отишао на одслужење војног рока, који је служио у Горици и Каналу, а 1914. је после избијања Првог светског рата био пребачен на Источни фронт у Галицију. Крајем исте године је пао у руско заробљеништво. Заједно са стотинама других припадника јужнословенских народа, које је Аустроугарска војска насилно мобилисала и послала на фронт, он се у заробљеништву определио да приступи Српском добровољачком корпусу и рат настави на страни Савезника. Године 1916. је учествовао у борбама у Добруџи, а потом се борио на Солунском фронту.

После завршетка рата, није се вратио свом првобитном занимању. Током 1919. и 1920. године радио је као тренер Сокола у Јасеницама, а потом кратко током 1920. као продавац спортске опреме. Од 1920. до 1923. године радио је као надзорник у фабрици спортске опреме.

Разочаран политичким стањем у новоствореној држави - Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, 1922. године је напустио Соколско друштво и Народну одбрану. Тада је постао члан комунистичке омладинске организације „Искра“, а убрзо потом 1923. године и члан тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Потом је почео да ради у просветним друштвима - „Искра“, „Весна“ и „Слобода“. Радио је као инструктор у њиховим одељцима у Љубљани, Загорју, Трбовљу и Јасеницама. По налогу КПЈ, априла 1923. године је у Љубљани формирао Пролетерске акционе чете (ПАЧ) - које су имале задатак да се супротставе припадницима националистичког удружења „ОРЈУНА“, који су користећи се методама италијанских фашиста све више вршили нападе на раднике и левичаре. Пролетерске чете су биле организоване на војној формацији и пазиле су на безбедност током радничких скупова и манифестација. Он је био командант ових чета и због тога му је претила опасност од хапшења. Поготово после сукоба пролетерских чета и орјунаша, приликом одбране Радничког дома у Љубљани.

Августа 1923. је покренут судски поступак против њега и оне је у септембру побегао из Југославије у Аустрију, а одатле је отишао у Совјетски Савез. Током боравка у Москви, студирао је Комунистичком универзитету националних мањина Запада и на Војној школи.

Крајем 1925. се вратио у Југославију, где је у Београду радио на вршењу антимилитаристичке пропаганде. Од стране Централног комитета КПЈ био је одређен да покуша да створи партијску ћелију у Југословенској војсци. Покушао је најпре да ухвати везу са речним морнарима, али је 16. јануара 1926. године био ухапшен.

После хапшења био је страховито мучен и злостављан у затвору Управе града Београда тзв „Главњачи“, али ни поред тога полицијским иследницима није желео ништа да открије. После неколико месеци тортуре, у којој су му биле поломљене руке, ноге и ребра, маја 1926. године је преминуо. Полиција је тада његово тело ставила у џак и бацила у Дунав.

Ово полицијско убиство је било заташкано, а открио га је почетком 1928. године новинар Отокар Кершовани. Када је вест о убиству Вулча објавио у листу „Новости“ у Београду, оне су биле заплењене од полиције. Народни посланик Сава Косановић је у свом излагању у Народној скупштини, 28. фебруара 1928. године приликом говора о полицијској тортури у „Главњачи“ поменуо и случај убиства Фрање Вулча.

Литература

  • Перо Морача и Станислав Стојановић Комунисти Југославије 1919-1979. „Експорт Прес“, Београд 1979. година.
  • Слободан Петровић Седам секретара СКОЈ-а. „Рад“, Београд 1979. година.
  • Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига прва). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.
The contents of this page are sourced from Wikipedia article. The contents are available under the CC BY-SA 4.0 license.
Lists
Franjo Vulč is in following lists
comments so far.
Comments
From our partners
Sponsored
Franjo Vulč
arrow-left arrow-right instagram whatsapp myspace quora soundcloud spotify tumblr vk website youtube pandora tunein iheart itunes