Dragutin Prica

Драгутин Прица (Свети Јурај, Сењ, 5. новембар 1867 — Опатија, 14. јун 1960) је био аустроугарски, a касније и југословенски адмирал. По националности је био Србин, православне вере.

Рођен је 5. новембра 1867. године у месту Свети Јурај надомак Сења, од оца Максима и мајке Ксеније Будисављевић. По националности је србин.

Подморску војну академију завршио је у Ријеци (1881—1885). По завршетку академије на служби у Аустроугарској морнарици до 1918. године када је на лични захтев пензионисан. Стављен на располагање Народном већу Словенаца, Хравата и Срба. Дана 31. октобра 1918. године постављен је повереника министра за морнарицу. Након формирања Краљевине СХС, реактивиран и примљен у новоформирану војску. Од 25. јула 1922. године до 29. јула 1923. био је командант Команде Боке Которске. За маршала двора именован 31. августа 1923. године на ту функцију међутим по том указу се није поступило те он остао на располагању. Командант морнарице постао је 21. октобра 1923. године и на том положају остао је до пензионисања. У том периоду постао је ађутант краља Александра а од 12. октобра 1927. године именован је почасним краљевим ађутантом. Пензионисан је по молби 18. октобра 1929. године. Председник Ротари клуба Београд од 1931. до 1932. године.

Преминуо је 14. јуна 1960. године. у Опатији. Рођак је Јованке Броз.

Унапређен је у чин: контра адмирала 1. октобра 1918; вице адмирала 21. октобра 1923; и адмирала 6. септембра 1925. године.

Одликован је Орденом Белог орла, Орденом Светог Саве, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима, Гвозденим крстом, Орденом Гвоздене круне, Орденом Свете Ане и многим другим.

• Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6.