Quick Facts
Biography
Десимир Жижовић Буин је био српски сликар и стрип цртач. Родио се у Горњим Бранетићима, живео, радио и умро у Горњем Милановцу. Носио је надимак „Буин“ као и његов отац. Био је познат као боем и шаљивџија, омиљен у кафанској и културној јавности Горњег Милановца.
Осим стрипа, бавио се и сликарством и вајарством. Најпознатији је као аутор стрипа Мирко и Славко.
Младост
Завршио четири разреда основне школе у родним Горњим Бранетићима. Био је самоуки цртач, сликар, вајар и дизајнер. У свом окружењу остао је упамћен и као врстан мајстор седам заната: колар, ковач, калдрмџија, зидар, столар, опанчар и клесар.
Други светски рат
У време Другог светског рата био је припадник краљевске отаџбинске војске где је радио као илустратор за листове Млади Равногорац и Равногорски борац (лист који је уређивао Драгиша Васић). Претпоставља се да је Буин једини припадник Васићевог штаба који је преживео крај рата (све остале су партизани стрељали након заробљавања), а да га је помиловао Ђорђе Андрејевић Кун.
Учествовао је у НОБ-у на страни партизана од 1943.
По једној анегдоти, након заробљавања првог тенка од Немаца (у акцији коју су заједно извели партизани и четници), на тенку је са једне стране нацртао грб краљевине Југославије, а са друге звезду петокраку.
Стрипови
У почетку је био илустратор и аутор свих стрипова у Дечјим новинама из Горњег Милановца, све до 1959. У том периоду Десимир Жижовић је нацртао стрипове Краљевић Марко и Муса Кесеџија, по српској епској песми, Немушти језик, Магелан, Рудничка офанзива, Последњи осветник, Пустоловине певца Пеце, Пијуко Пецин брат и оно што је најважније, у 23. броју од 25. новембра 1958. започео стрип Никад робом из којег ће израсти популарна едиција истог имена, и два најпопуларнија јунака српског и југословенског стрипа Мирко и Славко. Стрипови о Мирку и Славку, са својих 450 епизода, су преведени на све светске језике, чак и на кинески.
Према једној изјави Десимира Жижовића, Мирко и Славко су настали по узору на графике Ђорђа Андрејевића - Куна.
По узору на стрип, 1973. је снимљен и филм Мирко и Славко, у режији Бранимира Торија Јанковића.
Остали радови
Као каменорезац израдио стотине спомен-плоча и спомен-чесми (крајпуташи Слободану Пенезићу Крцуну и Светолику Лазаревићу). Аутор је „Брке” за шљивовицу „Такова”.
Контроверзе
- Аутор стрипа о партизанским куририма претходно је радио илустрације за лист Млади Равногорац.
- Мирко и Славко су у свакој епизоди убијали доста Немаца, али ни у једној епизоди нису убили неког четника.
Референце
Литература
- Слободан Ивков: 60 година стрипа у Србији [1]
- Здравко Зупан: Стрип у Србији 1955-1972 [2]
- Милорад Бошњак: Како је српски Дизни освајао свет, Новости, 14. јун 1998.
- Илија Бакић: Мирко и Славко никад робом! [3]
- Милош Лазић: Рехабилитација, Писма уредништву, Илустрована Политика [4]
- Срећко Јовановић, Велики сан, „Архив“, Панчево, 2007.
- „Mirko i Slavko“ (1973), ИМДБ.
- CS1 одржавање: Датум и година (веза)
Види још
- Списак српских сликара