Bratislav Grbic

Bratislav Grbić (Đakovica, 11. avgust 1930. – Beograd, 12. januar 2005.) glumac, i dugogodišnji snimatelj, proslavljeni igrač ansambla „Lola“ i „Kolo“ i koreograf.

Rodio se 1930. godine u Metohiji, gde mu je otac službovao kao oficir iz Prvog svetskog rata. Kao dečak morao da napusti rodni grad zbog sloma Kraljevine Jugoslavije i stvaranje Velike Albanije uproleće 1941. godine. Porodica se seli u Prokuplje.

Posle rata tokom obnove i radnih akcija sreće se sa članovima OKUD „Ivo Lola Ribar“ iz Beograda, a po dolasku na studije, 1949. godine, postaje njegov član. Dve godine kasnije, pozvan je u profesionalni ansambl „Kolo“.

Paralelno sa igranjem u „Kolu“, Grbić je bio i glumac-amater. Glumu je upisao u klasi Joze Laurenčića, zajedno sa Gidrom Bojanićem i Slobodanom Aligrudićem. Na kastingu za film „Anikina vremena“ dobio je glavnu mušku ulogu. Kritike su bile u superlativu, pa je pored profesionalne karijere igrača postao i glumac. Usledile su glavne muške uloge u filmovima „Naši se putovi razilaze“ i „Prolećni vihor“. Manje uloge odigrao je i u brojnim drugim ostvarenjima, a u seriji „Vuk Karadžić“ (1987), gde je bio angažovan kao snimatelj, u nedostatku odgovarajućeg glumca, odigrao je epizodnu ulogu.

Kao igrač solista u ansamblu „Kolo“ zabeležio je značajan uspeh. U prestižnom Teatru „Šajo“ u Parizu gostovao je sa ansamblom 78 puta, a u Švajcarskoj ga je proslavljeni dirigent Leopold Stokovski pozdravio izašavši na scenu i ponudio mu je angažaman u Holivudu, kao akcionar produkcije „Paramaunt pikčers”. Margo Fontejn, legenda evropskog baleta, posle jednog nastupa želela je da upozna Batu. Godine 1952. u „Kolu“ je sreo svoju životnu saputnicu, Živku, sa kojom je proveo 53 godine u braku i ima sina i ćerku.

Krajem pedesetih, počeo je da se zanima i za fotografiju i kameru. Tokom turneje po Dalekom istoku sa „Kolom“ snima svoju prvu reportažu koja je emitovani na tek osnovanoj Radio-televiziji Beograd. Od 1962. postaje profesionalni snimatelj RTB-a i tu ostaje do 1991. godine. Snimajući dokumentarne programe „Freske Jugoslavije“ i „Vreme fresaka“ obišao je 122 srpska manastira. U manastiru Lesnovo ugledao je fresku „Kolo“ koja ga je inspirisala da 1973. ostvari scensko-muzičko delo oživljavanja srednjevekovnih fresaka iz srpskih manastira pod nazivom „Freska Viva“. O tome Bratislav Grbić kaže: Duboko u meni postojala je nasušna potreba da oživim to kulturno blago. Dobio sam ideju da nasnimim freske i da ih na pozornici projektujem. S ansamblom „Ivo Lola Ribar“ napravio sam identičnu kompoziciju i kada sam prelomio svetlo sa freske na njih, ljudi sa freske su „oživeli“. Utisak je zaista bio čaroban!

Krajem iste godine, program je izveden pedeset puta u SAD i Kanadi, a videlo ga je oko 100.000 gledalaca. Samo u Njujorku freske su oživele 15 puta u „Medison skver gardenu“, a Ansambl je nastupio i u Ujedinjenim nacijama. U predstavi „Mitovi Balkana“ oživeo je prošlost figurama iz Lepenskog vira. Svoju kreativnost i inovativnost pokazao je i u lutkarskoj predstavi „Razigrano srce“ pozorišta „Duško Radović“ za koju je uradio koreografiju.

Krajem osamdesetih godina dobio je Vukovu nagradu za ostvarenje „Freska Viva“ i najprestižniju snimateljsku nagradu u zemlji, „Milton Manaki“. Ansambl „Kolo“ dodelilo mu je nagradu za životno delo 2004. godine.

• Bratislav Grbić na IMDb-u ((en))

Normativna kontrola	WorldCat identiteti VIAF: 257731770 LCCN: no2012087521 ISNI: 0000 0003 7909 9383
Normativna kontrola	WorldCat identiteti VIAF: 257731770 LCCN: no2012087521 ISNI: 0000 0003 7909 9383